Bavljenje sportom devojčicama jača samopouzdanje
Iako je prirodnja potreba deteta predškolskog uzrasta da trči i učestvuje u sportskim aktivnostima, devojčica od roditelja umosto lopte mnogo češće dobije baletanke, kaže psiholog Andrijana Vlačić.
Do kraja puberteta, gotovo polovina devojčica prestaje da se bavi sportom, zaključak je obimnog istraživanja koje je u SAD-u sprovela agencija “Reseacrch Now”. Čak 67 odsto ispitanica smatra da ih društvo ne podržava u bavljenju sportom, a 8 do 10 njih reklo je da među sportiskinjama nema modele za identifikaciju. Kako je pokazalo ovo istraživanje, na odustajanje od bavljenja sportom devojčice se najčešće odlučuju pod teretom predrasude da je ta oblast “muška stvar” i da su sportovi u kojima dominiraju muškarci popularniji. Devojčice koje su nastavile da se bave sportom i nakon puberteta izjavile su da su u tom periodu dobijali podršku majke neuporedivo češće nego podršku oca, braće i svojih drugarica.
Brojne studije na ovu temu pokazuju da kontinuirano bavljenje sportom u velikoj meri utiče na jačanje samopouzdanja kod devojčica i omogućava razvoj liderskih osobina. Ipak, ta činjenica se u vaspitanju ženske dece uvažava malo ili nimalo.
Psiholog Andrijana Vlačić, čija je tema master rada profil ličnosti koje se bave ekstremnim sportovima, kaže da dečacima prvi sportski rekvizit – loptu, dobiju u drugoj godini života, a devojčice tri godine kasnije i to najčešće konopac za preskakanje ili rolere.
“Roditelji radije svoje ćerkice upisuju na balet, jer žele da im devojčice budu graciozne i ženstvene. Iako je prirodna potreba deteta predškolskog uzrasta da trči i da učestvuje u sportskim aktivnostima, veliki broj devojčica umesto da dobije loptu, dobije baletanke. U najboljem slučaju, roditelji ih upisuju na sport koji je u tom trenutku popularan – upravo zahvaljujući Ani Ivanović, Jeleni Janković veliki broj devojčica je u predhodnoj deceniji počeo da igra tenis.
Pubertet je označen kao prekretnica u bavljenju sportom zbog toga što se u tom osetljivom razdoblju dešavaju velike telesne, emocionalne i fizičke promene – devojčicama najveći stres prestavlja dobijanje menstruacije, rast grudi, povećanje telesne težine. Zbog hormonalnih turbulencija, dolazi do naglih promena u raspoloženju – često postaju razdražljive, plačljive, upadaju u stanje potpune apatije i nemaju energije da se bave sportom a ni školskim obavezama. Često su i nezadovoljne svojim izgledom pa i to snažno utiče na njihovo samopouzdanje. Nije lako kada ste svakodnevno bombardovani savetima poput prestani da se baviš atletikom, dobićeš previše mišića, ili ramena će ti biti kao muško ako ne maneš plivanja… Istraživanja govore da je u ovom periodu najznačajnija podrška majke.
Da li devojke koje su se okitile najvrednijim medaljama u sportovima koje važe za muške, kao što su Ivana Španović, Ivana Maksimović Anđušić, Milica Mandić, Ana Ivanović, mogu biti inspiracija devojčicama za bavljenje sportom?
Izvor : Politika
