menu close menu

Kako vežbanje podstiče rad mozga kod dece

Ako podstičete dečake i devojčice da trče, skaču, ciče, preskaču i jure jedni za drugima ili za loptom, znatno ćete poboljšati njihovu sposobnost da razmišljaju, pokazuju rezultati do sada najambicioznije studije o fizičkoj aktivnosti i kognitivnom učinku kod dece. I ova studija ističe važnost fizičke aktivnosti za zdravlje i razvoj mozga kod dece, naročito u pogledu određenih veština razmišljanja koje najviše utiču na školski uspeh.

 

171052221254490df4433ab688042797_640x427

 

Odavno se zna da deca bolje razmišljaju ako se kreću. Nedavne studije su pokazale da su rezultati dece na testovima iz matematike i čitanja bolji ako su pre toga bili u šetnji, čak i kod dece s viškom kilograma i bez kondicije. Druge studije su otkrile vezu između aerobne kondicije dece i strukture mozga, pri čemu su delovi mozga zaduženi za razmišljanje i učenje veći kod dece koja su u boljoj kondiciji.

Zato su se za potrebe ove nove studije, objavljene u septembarskom broju časopisa Pediatrics, istraživači sa Univerziteta u Ilinoisu obratili državnim osnovnim školama u okolini i pitali da li mogu da odaberu učenike starosti 8 i 9 godina za program vežbanja posle škole.

Ova grupa je bila posebno interesantna za istraživače, jer su prethodne studije pokazale da u tom dobu deca najčešće naglo razvijaju takozvanu izvršnu funkciju mozga, što predstavlja sposobnost da uvedu red u svoj način razmišljanja. Izvršne funkcije pomažu u kontroli istovremenog izvršavanja više mentalnih funkcija, održavanju koncentracije i sprečavanju neodgovarajućih reakcija na mentalni stimulans.

Deca čije su izvršne funkcije slabije izražene obično imaju problema sa učenjem u školi, dok deca sa razvijenim izvršnim funkcijama najčešće imaju dobar uspeh.

Istraživači su se pitali da li bi redovno vežbanje poboljšalo veštine u izvršnom funkcionisanju dece kroz podsticanje normalnog mentalnog razvoja.

Prijavilo se 220 lokalnih mališana koji su dovedeni na univerzitet na niz testova da bi se izmerila njihova aerobna kondicija i trenutno izvršno funkcionisanje.

Istraživači su potom podelili grupu napola, pri čemu je 110 njih stavljeno na listu čekanja za vanškolski program, što znači da su nastavili sa redovnim aktivnostima i poslužili kao kontrolna grupa.

Preostalih 110 dečaka i devojčica se autobusom vozilo svakog popodneva do studentskog grada, gde su učestvovali u organizovanim, strukturisanim formama neobuzdane dečje zabave.

“Želeli smo da se igraju”, izjavio je Čarls Hilman (Charles Hillman), profesor kineziologije i zdravlja zajednice na Univerzitetu u Ilinoisu i glavni autor studije.

Sport Kids 2014-35

S monitorima rada srca i pedometrima radi praćenja aktivnosti, deca su upućena u vežbe koje i inače spadaju u dečje igre. Aktivnosti, koje su se često smenjaivle, sastojale su se od igara kao što je šuga, kao i instrukcija za veštine tehnike, poput driblanja fudbalske lopte. Program vežbanja je sastavljen tako da poboljša i fizičku izdržljivost i osnovne motoričke veštine, kaže dr Hilman.

Svaki dvosatni trening je podrazumevao i pauze za odmor, s obzirom na to da deca jurcaju okolo dok ne iznemognu, a onda počnu iz početka. Prema merenjima pedometara, dečaci i devojčice su se kretali umerenim do intenzivnim tempom 70 minuta i prelazili više od tri kilometra po treningu.

Program je trajao cele školske godine, pri čemu su treninzi bili organizovani svakog dana posle škole u periodu od devet meseci, s tim što nisu sva deca prisustvovala svakom treningu.

Na kraju programa su se obe grupe vratile na univerzitet i ponovile fizičke i kognitivne testove.

Kao što je i bilo očekivano, deca u grupi za vežbanje su bila u boljoj kondiciji nego ranije, za razliku od dece u kontrolnoj grupi. Kod aktivne dece je došlo do smanjenja telesne masnoće, iako telesna težina i sastav nisu bili u fokusu ove studije.

Ono što je važnije jeste da su deca u grupi za vežbanje takođe pokazala znatna poboljšanja rezultata na svim testovima izvršnih funkcija koji su rađeni na računaru. Bila su bolja u “kontroli ometanja”, što predstavlja sposobnost da se blokiraju nebitne informacije i usredsredi na dati zadatak, nego što su bila na početku programa, i unapredila su sposobnost da barataju različitim kognitivnim zadacima.

Isto tako je važno napomenuti da su deca koja su pohađala najviše treninga pokazala najviše poboljšanja u rezultatima kognitivnih testova.

Deca u kontrolnoj grupi su takođe poboljšala rezultate testova, ali u mnogo manjoj meri. Mozak dece u obe grupe se razvijao, ali je proces bio brži i sveobuhvatniji kod dece koja su trčala i igrala se.

“Poruka je da deca treba da budu fizički aktivna”, i zbog razvoja mozga i zbog zdravlja, kaže dr Hilman. Vanškolski programi kao što je ovaj, koji su razvili on i njegove kolege, zahtevaju veoma malo opreme ili troškova za većinu škola, kaže on i dodaje da bi trebalo angažovati kvalifikovanog instruktora fizičkog vaspitanja.

January 13, 2020 | Zanimljivosti | Comments Off