Koliku ulogu zauzima igra kod najmlađih?
U prvoj godini života dominantan je poseban oblik igre – funkcionalna igra. To je igra sa novim funkcijama koje kod deteta sazrevaju. Ponašanje koje se razvija se angažuje putem višestrukog ponavljanja.
Krajem prve godine, sazrevanjem novih motoričkih funkcija razvijaju se manipulativne igre predmetima. Razvijaju se i različite socijalne igre: sakrivanje i otkrivanje lica, pronalaženje predmeta sakrivenog u šaci odraslog, uzajamna imitacija odraslog i deteta,oponašanje radnji odraslog.
U drugoj godini života težište u funkcionalnim igrama je oko funkcija koje u ovom periodu sazrevaju: uspravljanje i hodanje, hvatanje vrhovima prstiju uz opoziciju palca. Razvija se i vid igre usmerene ka predmetima – eksperimentalne igre sa predmetima. Javljaju se simboličke igre (igre predstavljanja). Najčešće su “hranjenje” sebe ili drugih, “spremanje” jela, ljuljanje lutke… Česte su i druge zajedničke igre sa odraslima: uzajamno imitiranje, sakrivanje, glasovno-govorne igre, davanje i uzimanje i složene igre predmetima i igračkama.
U uzrastu 18-24 meseca počinju igre sa perceptivnim funkcijama: razvrstavanje predmeta po nekim obeležjima, umetanje predmeta u odgovarajuće otvore, ponavljanje zvukova… Ovakve igre predstavljaju početak didaktičkih igara, odnosno takvih aktivnosti dece gde se kroz oblik igre kod deteta formiraju neke sposobnosti ili u kojima dete stiče određena znanja. Česte su i funkcionalne govorne igre: dete samoinicijativno proba da tačno izgovori neku reč, isprobava spajanje reči u rečenice, melodično ponavlja ili skandira reči… Neke vrste igara, u kojima je osnovno kombinovanje predmeta, predstavljaju začetke konstruktivnih igara. Igre predstavljanja (simboličke igre) postaju češće i složenije. Pojavljuju se začeci dramskih igara, odnosno povezivanje nekoliko osnovnih radnji u događaj, malu priču.
U trećoj godini života funkcionalne igre se odvijaju oko složenijih motoričkih funkcija:održavanje ravnoteže (balansiranje na maloj podlozi, stajanje na jednoj nozi), složeni oblici hodanja i trčanja, i složenije radnje uz pomoć ruku. Eksplorativne igre su i dalje vrlo česte i zanimljive za decu. Posebno su interesantne igre ispitivanja mogućnosti kombinovanja predmeta. Te igre postaju prave konstruktivne igre, igre građenja. Najčešće su: građenje pomoću kocki, igre plastelinom, peskom i vodom, hartijom… Deca rado izvode i daktičke igre: nizanje perli različitih boja, umetanje predmeta različitih oblika u odgovarajuće otvore, ređanje slagalica, igre sa sličicama… Igre predstavljanja (simboličke igre) su sada u punom zamahu. Ove igre, u kojima se ispoljava samostalnost, u kojima se razvija mišljenje i gde se ispoljava detetovo stvaralaštvo, treba maksimalno podsticati. Igra je značajna i kao dijagnostičko i terapijsko sredstvo u detinjstvu. Kroz igru dete izražava svoje strahove, ljutnje, skrivene želje.
