Suočavanje sa strahom
Noćni strah je normalan za predškolce. Deca se mogu svega uplašiti, od glasnih zvukova do ideje da su ostavljeni od strane mame i tate. To ima smisla: Sada kad su mnogo nezavisniji i mogu vas ostaviti, oni takođe shvataju da i vi njih možete ostaviti.
Roditelji mogu ovde povući jednu finu liniju. Želite da umirite dete. Ali ne želite da podstaknete strah. Kako ćete se nositi sa tim zavisi od detetove ličnosi. Neka deca će se umiriti ako provirite ispod kreveta sa njihovim mačem ili oklagijom ili nekim čarobnim špricem protiv čudovišta (vašim mirisom ili dezodoransom). Neka deca sa logičnijim pristupom nauci će vaš lov na čudovišta videti samo kao dokaz da ona postoje, pa ako vam se čini da je vaše dete uznemirenije, povucite se i probajte sa drugačijim pristupom govoreći direktnije o dečijem strahu: “Znam da mračna soba može biti strašna. I ja sam se plašila kad sam bila kao ti, takođe.” Ponudite praktično rešenje kap što je noćna lampa ili neka plišana igračka.
Kako god da nastavite, ne potcenjujte dečiji strah. Reči kao što su: “Ne postoji takvo čudovište” ili “Nema ništa tamo da bi se bojala”, nemaju nikakvu logiku koju će vaše dete prihvatiti. Ta čudovišta su stvarna za njih. Vaš zadatak je da im pomognete da preguraju strah, da ih ohrabrite i da obezbedite da se dete sigurno oseća uz vas.
Nešto što ne bi trebali raditi:
Nemojte koristiti to čudovište kao nešto čime ćete napasti dete kad nije dobro. Pošto sve shvataju bukvalno, verovati će u svaku vašu reč.
Ne silite dete da se suoči sa strahom samo. Oni nisu osposobljeni u tom uzrastu za tako nešto.
Nemojte reći detetu da se velika deca ne boje. To vas neće odvesti daleko. Samo će dodati pritisak i otežeće vašem detetu da dopre do vas.
izvor: Dnevnik bebe
