Uspostavljanje discipline
Uspostavljanje discipline, usko je vezano uz postavljanje granica. Granice predstavljaju meru unutar kojih se disciplina sprovodi.
Disciplina je proces učenja prilikom kojeg dete usvaja informacije o tome gde su granice i na šta se odnose. Drugim rečima, disciplina uči decu da slede pravila. Dete uči putem posledica koje slede iza određenog ponašanja. Posledice mogu biti pozitivne i negativne. Iako zvuči vrlo jednostavno, kada je reč o disciplini, sigurno se svaki roditelj našao u situaciji s kojom se teško nosio.
Roditelji se susreću s brojnim preprekama dok svoju decu pokušavaju da nauče željnom ponašanju. Zadatak svakog roditelja je pomoći detetu i usmeriti ga da postane samopouzdano, puno poštovanja, da ima sposobnost samokontrole. Dsciplina se uči na mnogim mestima s kojima se dete susreće – od vrtića, škole, crkve, grupe vršnjaka i slično – ipak je najveća odgovornost na roditeljima.
Način na koji roditelji pokušavaju da uspostave disciplinu svog deteta, u velikoj meri zavisi o njihovom roditeljskom stilu. Postoje četiri roditeljska stila: autoritarni, permisivni, zanemarujući i autoritativni.
Autoritarni stil – ima jasna očekivanja i posledice – što se na prvi pogled čini dobrim načinom postizanja željenih ciljeva. Međutim, ovaj stil pokazuje vrlo malo topline, ljubavi i podrške detetu te je kombinacija emocionalne hladnoće, velikih zahteva i čvrste kontrole. Primer takvog roditeljstva su izjave poput: „Mora biti tako jer sam ja mama i jer ja tako kažem!“. Odnos roditelj – dete temelji se na odnosima nadređenosti i podređenosti.
Permisivni stil – još se naziva i popustljivi stil – pokazuje puno ljubavi i pažnje detetu, no uspostavlja malo discipline. Roditelji koji koriste permisivni stil postavljaju premale zahteve pred svoju decu kojih se često ni sami roditelji ne pridržavaju, nego udovoljavaju svim detetovim željama i zahtjevima.
Zanemarujući ili indiferentni roditeljski stil –kombinacija je emocionalne hladnoće i slabe kontrole. Roditelji postavljaju male zahteve, nema kontrole, ali ni topline, ljubavi ni podrške. Vaspitnih ciljeva nema, roditelji su zaokupljeni sami sobom, decu ili emocionalno odbacuju ili nemaju vremena ni snage da se brinu se za njih.
Posljednji roditeljski stil, koji se pokazao najboljim načinom vaspitanja dece – a samim tim i discipliniranja te učenja poželjnog ponašanja – je tzv. Autoritativni ili demokratski stil. Kombinacija je emocionalne topline i čvrste kontrole. Roditelji koji koriste ovaj vaspitni stil, imaju jasna i dovoljno visoka očekivanja - primerena dobi deteta - pružaju puno topline, ljubavi i podrške. Prilikom rešavanja problema, dopuštaju fleksibilnost i saradnju sa detetom. Glavni vaspitni ciljevi su podrška detetovoj znatiželji, samouverenost, kreativnost, sreća, motivacija i nezavisnost osećaja.
izvor: www.istrazime.com
